Распоред јединица

Распоред  јединица (31. Јула 1914.) на концентрацијској просторији био је:

1. Врховна команда на Цетињу: врховни командант краљ Никола, а начелник штаба сердар Јанко Вукотић, који је поред ове одговорне дужности био још и претседник владе, министар војни и командант Херцеговачког одреда. Као командант Херцеговачког одреда, а доцније Санџачке војске стално је био на фронту, без обзира што је вршио још две тако важне функције. Да ли је још ко био на служби у штабу Врховне команде нема докумената. По свему изгледа није било више никог до доласка српских официра, који су је стварно и формирали.

2. Пљеваљска дивизија (Пљеваљска и Бјелопољска бригада, Пољски батаљон из Колашинске бригаде, Шарано - језерски из Дурмиторске бригаде, један вод брдских крупових топова и једна брдска батерија, свега 10 батаљона и 1⅟₂ батерија - око 6. 000 бораца) , под командом бригадира Луке Гојнића, прикупљена је на простору Бољанићи - Бобово. Задатак: да затвори правце који од Чајнича и Челебића воде к Пљевљима и спречи одвајање црногорске од српске војске, чије је лево крило било код Прибоја.

3. Херцеговачки одред (2 Подгоричка дивизија - Бјелопавлићка и Зетска бригада, без Горњо-кучког батаљона; 3 Никшићка дивизија - Никшићка, Дурмиторска и Вучедолска бригада, без Шарано - језерског батаљона; 4 Колашинска дивизија - Колашинска бригада, без Пољског батаљона и Доњовасојевићка бригада, свега 29 батаљона и 5 батерија - једна хаубичка 150 мм, 2 брзометне пољске и 2 брзометне брдске батерије - око 15. 000 бораца) , под командом сердара Јанка Вукотића, прикупљен је на простору: Крстац - Грахово - Трубјела. Задатак: да затвори правце који из Херцеговине и Боке Которске (Кривошије) воде у првацу Никшића и даље у долину Зете.

4. Ловћенски одред (1 Цетињска дивизија: Катунска, Ријечко-љешанска и Црмничко-проморска бригада и  Спушка бригада из 2 дивизије; свега 18 батаљона, 3 градске и 2 пољске батерије - око 8. 000 бораца) , под командом дивизијара Митра Мартиновића, прикупљен је на простору: Ловћен-Суторман. Задатак: да затвори правце који из Боке Которске и с мора изводе у правцу Цетиња и Ријеке Црнојевића.

5. Старосрбијански одред (Горњовасојевићка - 5 батаљона и Доњовасојевићка бригада - 3 батаљона, затим 2 батаљона из Зетске бригаде и 3 регрутска батаљона, - свега 13 батаљона и 3 батерије - око 6. 000 бораца) под командом бригадира Радомира Вешовића. Поред ових батаљона, у саставу одреда биле су посаде у Пећи, Ђаковици, Плаву, Гусињу и Рожају, свега око 1 батаљон. Задатак: обезбеђење границе према Албанији.

По завршеној концентрацији 31. јула трупе су идућег дана заузеле одређене полажаје дуж граничног фронта. Овим је 1. августа завршен стратегиски развој црногорске војске.

Од мобилисаних снага (71 батаљон и 14⅟₂ батерија) груписано је према Аустро-Угарској: 58 батаљона и 11⅟₂ батерија јачине око 29. 000 бораца, а остатак снага (6. 000) био је на граници према Албанији.

Операције Црногорске војске у Првом светском рату - Војноисторијски институт ЈНА - Београд 1954.