недеља, 12. март 2017.

Васојевићи - Проглас Црногорцима



Браћо,

Посље трогодишњег ропства, које није било лакше српскоме народу но турско од пет стотина година, настала је слобода и синули су срећнији дани за цио српски народ.
Непријатеља је прогнала из лијепе наше домовине храбра српска и југословенска војска уз помоћ наших великих савезника и донијела нам слободу. 
Српска и југословенска војска састављена од јунака из свих југословенских покрајина: Из Србије, Црне Горе, Босне, Херцеговине, Далмације, Истре, Хрватске, Славоније, Бачке, Баната и Словеначке, чистећи нашу земљу од непријатеља, истиче нам на ријешење давнашњу идеју о јединству свих Срба, Хрвата и Словенаца у једну независну и слободну државу.
Црногорцима, као вјечитим заточницима правде, слободе и народног јединства, пало је у дио да први прихвате ту свагдашњу народну жељу, јер су југословенски пукови прво наишли на њихово земљиште, и да први изгласају уједињење Србије и Црне Горе, као до сада ослобођених области, и тиме ударе темељ заједничкој кући Срба, Хрвата и Словенаца.
Метохија и обадвије Васојевићске области прихватиле су браћу ослободиоце као своју дјецу, придружиле се њима, помогле им да ослободе овај крај од непријатеља, примиле идеју општега нашега уједињења и већ прогласиле уједињење Србије и Црне Горе.


Браћо Црногорци,

Позивамо и вас, као своје саотачаственике, да прихватите идеју народног уједињења, као што су то већ учинили сви Срби, Хрвати и Словенци, и да прокламујете уједињење  Србије и Црне Горе, као што смо ми то учинили, и тиме испунимо давнашњу српску жељу и завјетни сан наших предака.
Овим би ми показали цијелом свијету да су Црногорци исто тако први  на пољу народног јединства и народних слобода, као што су били стотине година први на бранику независности и слободе Српскога Народа.


Браћо Црногорци,

Пружимо један другоме руку, заборавимо све што је било, прегнимо свим силама да остваримо што прије уједињење Србије и Црне Горе; нека нам буду народни интереси изнад свега, изведимо народно уједињење против свих и свакога и жигошимо као народног издајника свакога, ко би био против тога уједињења.

Живјели уједињено Српство!
Живјела Југославија!

Андријевица,
24. октобра 1918. год.


Војвода Л. Војводић, дивизијар;
командир Мило Саичић, командант бриг.; 
Јеврем Бакић, обл. управ. у пензији;
Зарија Вуковић, предсједник обл. суда;
Јанко Спасојевић, народни посланик;
Вук Р. Масловарић, школски надзорник;
Јагош (Радослав) Вешовић, наставник;  
Сава Спасојевић, окр. начелник;
Тома Ивановић, правник;
Велимир Јојић, наст. гимназије;
Милутин Радоњић, судија обласног суда;
Вукајло Лабан, командир;
капетан Стеван Драговић, ком. андр. батаљона;
Рајо Лабан, арт. мајор;
Велимир Протић, свештеник;
Иван Лекић, учитељ;
М. Драговић, капетан;
Милосав В. Раичевић, бив. мин. и народни посланик;
Назиф бег Махмудбеговић;
Нико Цемовић, секретар окр. начелства;
протосинђел Прокопије Вековић;
протојереј Ј. Бојовић;
Милан Јеновић, надзорник;
Милан Поповић, управитељ школе – Беране;
М. С. Саичић, секретар министарства војног;
Александар С. Поповић, предсједник општине;
Ђорђије П. Димић, општински судија;
Милић В. Дабетић, срески начелник;
Поручник Драго Делевић, командант батаљона;
Јеврем Чукић, правник;
М. Делевић, предсједник окружног суда;
Милоња Мићовић, трговац;
Вукајло Девић, учитељ;
Д-р Милован Лопичић,
Јевто Поповић, предсједник обласног суда у пензији;
Крсто Јаблан, адвокат;
поп Никола Јовићевић,
Живко Рајевић, трговац,
Миле Димитријевић, трговац.